O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

о ара

јих таквим својим радом могу довести не радикалну странку него саму земљу. Па, ипак, при свем том, књига г. Стојановића, 0 којој вам говорим, има ту тенденцију да њих прикаже странцима као онај најбољи државни елеменат наш с којим они треба да рачунају и коме још сад пријатељски треба да пружеруку. Тај значај имају г. Стојановићеве речи кад се он обрће странцима на страни 125-ој своје књиге да им каже: како у новој држави нашој, као и у друтим земљама, у будуће супериорност неће бити на страни старе демократије «која је мало радила, а много говорила» него на страни нове демократије «која Ће радити у место да дискутује». Као да су то били ти млађи који су код нас до сад радили, а не старији!

ж

Има, господо, и међу самосталцима елемената, које треба боље таксирати и политички више ценити од оних, који сачињавају грб њихове странке. Али су ти елементи у таквој мањини да се њихов утицај у странци никад није могао осетити при свем том, што су давали извесних знакова по којима би се могло судити да су незадовољни радом већине. Крајње би време било да ти бољи елементи — ако се ја не варам кад тврдим да их међу самосталцима има — ако не ради себе, а оно ради земље и будућности народне, предузму све што до њих стоји како би омогућили да њихова политичка активност не буде више само негативна. Јер, ако буду радили овако као до сад, њихова политичка активност или ће остати само негативна, а, по томе, земљи непотребна, или ће бити сасвим закопана. Треба се само запитати о једној ствари: странка самосталаца постоји већ 17 година. Сем што су се