O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

мр не:

,

неки њени прваци за то време обогатили, шта је та странка позитивно, за тих седамнаест година, у земљи урадила; Нека по својој савести ипо својим патриотким осећајима сами самосталци одговоре на то питање.

У

Био сам, господо, можда нешто опширнији говорећи вам о раду наших странака; али сам то морао учинити. Г. Стојановић је, као што сам напоменуо, поставио као циљ својој књизи да покаже: на који је начин Србија деветнаестог и двадесетог века могла постати центар

југословенске политике. То се не може довољно Јасно показати ако се неговори и о нашим по-

литичким странкама, и ако се не покажу бар главни моменти њихова рада у политици спољњој и унутрашњој, пошто је готово сав наш социјални и политички живот оличен у раду наших странака. А ове су, све редом, како је која умела и како је која могла у даном мо-

„менту, наставиле дело из 1804. и 1815. године-

Колико је која од њих допринела томе да се Србија нађе данас на челу покрета за ослобођење и уједињење целог народа нашег, судите ви сами. Допустите мени да истакнем и подвучем само једну ствар.

овој, општој граји, где су се у питање нашег народног уједињења умешали и званим незвани, Србија стоји усправно и гордо, п светлом националном прошлошћу својом гласно даје на знање свакоме да она ову неравну борбу с ПИЈЕ а нашег народа није примила, ни ради ћефа ни ради каквих својих себичних интереса. Са самопреговарањем и ћутећи она је просула толику крв својих најбољих синова и поднела огромне материјалне жртве, продужујућитои данас чинити једино и само зато да