O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

Рат И 5.

Босну и Херцеговину, одбацајући Србију с мора

Јадранског и спречавајући нашу унију с Црном

Гором, Аустрија намеће Србији и српској на-

цији, у ближој или даљој будућности, борбу на

живот или смрт.» Цела, је Скушиштина поздравила "ове речи

пок. Миловановића, додаје г. Стојановић, па

онда овако наставља, говорити ;

«Стара генерација, верујући декларацијама о једнакости п правди, прибирала је и публиковала аргументе згодне да подржи своју тезу пред чајвишим судом европских Сила. Она сматраше унију националну искључиво жао

"дело правде. Млада генерација, напротив, гово-

раше: аргументи могу послужити као средство, које ће нас подстрећи да прикупимо сву нашу енергију. Кад Србија постане једном јака, лако ће наћи пријатеља да реализује своје уједињење» (стр 37—88). Ове две идеје инспирисаху

две генерације тако блиске једна другој, каже

г. Стојановић. Ви ћете мало даље видети прави смисао ових његових речи.

У времену кад се догодила анексија Босне и Херцеговине била је — као што знате — на управи Србије коалициона влада, састављена од радикала и самосталаца. Први, пог. Стојановићу, представљају старију, а други млађу генерацију. Радикале (старије) представљала је и тада у јавности Самоуправа. Не умем вам рећи шта се тада у влади радило и говорило, и да ли су и у влади, и како, налазиле одјека идеје за које г. Стојановић каже да су инспирисале старије и млађе; али вам могу испричати ово што знам : у

На глас о анексији, тадања српска влада, у којој беху три представника, «млађих», преду„срете тај отимачки гкт Аустрије једном помирљивом и веома снисходљивом нотом, која ци-