O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

== А ==

ваше на трговање и погађање. А стара генеПА беше она, која налазаше да је то не саал лабост него и велика национална погрешка. Србија. се није смела погађати ни тражити ма какве концесије да би пристала да Аустро-Упарска. анектира две покрајине, које су и национално и историјски српске земље и због којих а Србија. 1876. г. водила ратове с Турском. Ја, сам био очевидац кад је Стојан Протић писао,

а Никола Пашић дао коначну редакцију оном

- Т а а чувеном комунике-У КОЈИ изиђе у Самоуправи само ва двадесет и сетири часа по анексији и

“ коме се категорички даваше на знање целој Земљи да радикална, странка неће помагати никакву политику, којом би се, уз какву му драго

у друго ропство две нај-

концесију, предавале ј : чистије српске земље. Тада је целокупно јавно ишљење, за трен ожа, пришло гледишту ра

дикалне странке, п= је њему и тадања влада пришла. Самоуправа) поред поменутог коминикеа, предњачила, је тада У протестима, иу кампањи српске штампе против анексије. Тај лист, у једном чланку, под насловом: «Босна. __ Маћедонија», писашке тада: «Орбија је прва отпочела ликвидацију _ отоманске царевине. Као и ликвидацију аустро-угарске монархије». Људи, који су целог свог звека водили борбу да Србију учине раса. дницеом националне мисли и да је, и морално и матчеријално, учине спремном узети иницијативу МЕ повести. борбу, у даном моменту, за решењ-е националног проблема, нису ни могли другчеије радити и говорити. При __ свем том, г. Стојановић вели да су башти људи __сматрали ствар нагдионалне уније искључиво као дело Правде, кођу треба досудити српском _ народу у канцеларијама европских сила и само "на основу изнесених— аргумената!