O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

ма И

Може бити да се гг. Стојановић не сећа напред поменутог обрта у држању ондашње српске владе поводом акта анексије, а може бити да га се и намерно није хтео сетити. Шта је у ствари пресудите сами по овоме што даље у својој књизи говори:

«Србија је, вели, Пијемонт народа. српског. Она треба. да прикупи сву своју енергију у питању уједињења, не само због свога повећања, и свога развића, не само због реализације народног јединства него и због своје сопствене егзистепције, која, је угрожена аустро-угарским империјализмом. Беч ради брзо, Београд треба, да ради брже. Догађаји треба да затекну Србију спремну, војнички и морално. Млада генерација српска — слушајте сад! — рођена у времену од 1875—1885 год. беше главни носилац ових идеја»!! (стр. 85 и 86).

Таман епоха у којој су се родили и М. Драш- | ковић, и пок. Апис и писац књиге о којој вам говорим.

Г. Стојановић и сам признаје да је он то на његову генерацију мислио кад је тако говорио. Јер на страни 98-ој своје књиге овако "каже: «претходна је генерација сувише развијала теорију о правима грађана према држави; наша је генерација претпоставила теорију о дужностима грађана ради напретка. државе и народа».

Далеко је од сваке истине, Господо, тврђење да је то та млађа генерација, која је била. главни носилац идеја, поменутих на страни 85— | 86. г. Стојановићеве књиге. Напротив баш, и творци и главни носиоци тих идеја беху они из старе генерације. И ови старији беху већ у велико и реализовали те своје идеје до тренутка кад се догодила, анексија. Млађа генерација, у колико у томе није била на заједничком |