O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

ШИ ===

рођено дело, а и нама дао прилике да сео њему овде разговарамо.

1

У одељку своје књиге под насловом : живот. политички и социјални, г. Стојановић говори и о политичким странкама српским. На првоме је месту странка радикална. За њу г. Стојановић вели даје створена после Берлинског Конгреса, на коме је национална политика наша претрпела удар. Наводи да се радикална странка појавила «као реакција против национализма идеалистичког и романтичног.» Изгледало би по томе да је се, пре Берл. Конгреса, у Србији био зацарио неки идеалистички и романтични национализам, па радикална странка створена да се бори против њега.

Ако ова г. Стојановићева фраза: «идеалистички и романтични национализам», у опште има каквог стварног значења, сасвим је сигурно да је, у реду идеја које су инспирисале образовање радикалне странке, она, та реакција противтаквог национализма, била далеко од тога да она буде идеја водиља. Није, у осталом, било ни потребе за какву му драго реакцију у том погледу. У Србији се никад није сневало него се радило; радило се колико се могло, према приликама и околностима; али се радило.

Идеја национална јављала се у осећањима и у срцу српског народа увек у истој боји, стално и непроменљиво, од Карађорђева устанка све до данас. У Србији нико никад није мислио да се до остварења националних идеала може доћи без борбе, неким другим путем. Нема ни једног народа на свету који је остварио своје национално уједињење другчије до — борбом.