O predstavničkoj vladi

256

ствари ови стално станују у месту, па неће га оставити и кад престану извршивати власт у њему; а докле ће они у власти остати, то зависи, по моме мишљењу, од

воље мештанске публике. Не треба да доказујем како

државна власт може да буде оскудна у знању појединих лица и ствари у месту, и како јој други послови време и мисли толико заузимају, да не може ни онолико ни онако мештанског знања прибавити, колико и каквог би требало, да би се само жалбе решавале и толики број одговорних мештанских званичника контролисао. У појединостима управе корист ће, дакле, бити на страни општинских и жупанијских тела уопште; али, у разумевању начела баш и чисто мештанске управе, државна влада, кад је вао што треба уређена, биће много претежнија; не само из разлога што ће личности из којих се она састоји по свој прилици претежније бити, и што ће бити много мислилаца и писалаца, који ће непрестано корисне идеје њиховој пажњи предавати, него и што знање и искуство једне мештанске власти јесте вазда, само мештанско знање и искуство, ограничено само на њен крај земље пи на њене начине управе, докле државна влада има средства да сазна све што се даје научити из сједињеног искуства целе државе, па још п да се пскуством страних земаља користи.

Није тешко извести практичну одлуку из онога што је напред изложено. Она власт која је највише позната са начелима, треба да решава о начелима; а оној која је за појединости најспособнија, треба оставити бригу о појединостима. Главни посао државној власти треба да буде, да даје упутство, а мештанској да то примењује. Власт може да буде мештанска (локализована), али зњање мора се усредсредити (дентрализовати), па да сеод њега највећа корист пма; треба да буде негде неке жишке на којој се сви расути зраци знања прикупљају, и у којој сва преломљена и разнобојна светлост налази што јој је нужно, да би се допунила, н да би до праве јасности