O predstavničkoj vladi

294

покушају, да добро владају над једном земљом у којој су они странци. Да се и уколико савладају те тегобе, зато се увек иште много рада, виши ступањ способности у главних администратора, и знатна одсечна мера способности у потчињени званичника; а најбоља организација такве владе јесте она, која најбоље може да осигура рад, да развије способност, н да оне који највише способности имају, доведе на места од највећет поверења. Одговорност према једној власти која није прошла ни кроз какав рад, која није прибавила никакве способности, па и не слути да је то једно нли друго особито нужно, не може се сматрати као снажно сретство за испунење тих цели.

г Влада једног народа по себи има неког значаја и неке истиности; али да један народ влада над другим народом, таквог чега нема и не може да буде. Један народ може држати једну страну земљу као неки зверињак, или је чувати за свој сопствени рачун, или је употребљавати да би новаца стекао, као неко људско стадо, које служи на повећање прихода његовим сопственим становницима. Али, ако је влади прави задатак да ради за добро оних над којима влада, онда никако није могућно да се тим задатком други који народ не посредно бави. Највише што би тај народ учинити могао, било би ово: да некима од својих најбољих људи даде налог, да о томе задатку бригу воде; за те људе мњење њихове сопствене земље не може много служити ни као вођ у испуњавању њихове дужности, ни као судија начина на који је она пспуњена. Нека се помисли само, како би се п над самим Инглезима владало, ако они о својим сопственим пословима не би знали п бринули се више, него што знају п брину се о пндијским пословима. Па и то упоређење не даје правог појма о стању ствари; јер народ хоји би тако сасвим равнодушан био према полптичним стварима, био би по свој прилици просто попустив, и све би влади оставио, докле се у