O predstavničkoj vladi

295

ствари Индије један политично активан народ као што је пнглески, усред обичне равнодушности, меша од времена на време, и скоро увек неумесно. Прави узроци од којих зависи благостање или убожарство, напредак или назадак Индуса, тако су далеко од највише Инглеза, да их не могу сазнати. Они немају знања које је нужно да би се само и слутило да тих узрока има; а још мање имају знања помоћу кога би могли судити и о радњи истих узрока. Најважнијим интересима земље може се добро управљати, а да се њихово одобрење не добије; или, тим интересима може се најгоре управљати, а да они ни своју нажњу на то не обрате. Цели за, које се они поглавито осећају наведени, да посредују и да контролишу поступке њихових заступника , јесу двојаке. Прво би се хтело, да се инглеске идеје улију као на левак рођеним Индусима, сретством провелитизма, или делима којима се религиозно чуство народа намерно или ненамерно вређа. Данас је у Инглеској опште захтевање, да се у индијским званичним школама, предаје библија, по жељи питомаца, или њихових родитеља, а такво захтевање доказује да је мнење господареће земље погрешан правац узело (и то оно тим поучније доказује, што они који исто захтевање постављају, мисле да тиме одговарају само начелима правде и честитости, и да теже да покажу онолико непристрасности колико се само може очекивати од људи збиља убеђених). Са европског гледишта ништа не може изгледати природније, или чинити се да мање заслужује какво пребацивање у смислу верозаконске слободе, него тај предлог. У азијатским очима то је сасвим другачије. Ни који азијатски народ никад не верује, да ће једна, влада своје плаћене званичнике, и своју званичну машинерију ставити у покрет, докле нема да постигне какву цељ; а кад има да се каква цељ постигне, ни један Азијат не верује, да ће икоја друга влада, осим која је сасвим слаба и за презирање, употребити полутанске