Odgovor na "prikaz" g. Stojana M. Protića u "Delu" knj. 18. o mome delu "Finansije i ustanove obnovljene Srbije"

и

кров цело израђено дело, као што је то, поред

других књижевних и политичких листова, лепо оце-.

нила и „Искра“, илустровани књижевни лист, у приказу бр. 7. на стр. 111: да је „дело огромна збирка проучених ш у ред доведених докумената, а тумачења су, нолико ис има, дошла само с тога да те "документе у везу доведу“. Али тако не мисли г. Ст. Протић; и да би остао доследан ономе, што је у реферату казао, да сам се „упуштао у рефлексије“, из целога дела извукао је неколико реченица, и, у другом делу своје „критике“, узео је са стр. 364. књиге [ и изнео ово:

„Из целе радње кнеза Милоша, од првога дана, кад је на бојноме пољу заменио свога брата, па све до краја своје владалачке управе, показује се, да је био врло даровит, одважан, досетљив и бистра ума. И ако неписмен, ипак је био вешт у вођењу политике. За њега се може с правом рећи, да је био најсјајнији израз народне српске памети, да су у њему биле усредсређене све идеје, предрасуде и пажње његова народа, што га је и чинило омиљена у целоме Српетву...< За овим је са стр. 365. узео и додао: „Услед тога још првих дана по ослобођењу, појављује се завист и подмукло ровење од стране појединих старешина“...

Даље, г. От. Протић вели, пошто сам „испричао како је 1816. године 30. априла Народна Скупштина. тражила од београдског везира, да јој пада Нетра Николајевића Молера“, кога је други дан заједно са капетан Радичем избацио мртве на Калимегдан, после тога шест недеља погинуо у Шапцу владика Мелентије Никшић, а !3. јула 1817. године, у селу Радовању и бивши врховни вожд Кара Борђе. За тим узео је и са стр. 367. _ књиге прве и изнео:

„Да би прекинуо даље овака крвопролића и стао на пут незадовољним старешинама из првог устанка, кнез Милош, који је живећи по селима и повученим

| | |