Odgovor na "prikaz" g. Stojana M. Protića u "Delu" knj. 18. o mome delu "Finansije i ustanove obnovljene Srbije"

__ Луна Ћелевић __ _____БЕОБгрРАД________ _- __ Бака Сејоме | местима, сачувао ЊЕ Ва О ред, племенитост |

п мирољубље из свога задружног живота, одважно је стао пред народ. Народ га је на дан 6. новембра _ 1817. г. искупљен на Скупштини, признао за јединог наследног врховног кнеза Србије, а то је исто поновио и 14. јануара 1827 године...... После овога признања, кнез "Милош, као вредан и способан у свему, продужио је и даље да ради и на својим приватним домаћим пословима и трговини, са куповином и препродавањем на велико: хране, соли, говеда и домаћих свиња“. На ово, а после прве горње реченице, „Да би прекинуо даље овака крвопролића“, г. Ст. Протић, __у примедби своје „критике“, на стр. 152 | Дела доноси и наставља из Споменика Српске Краљевске · Академије ХХТ. са стр. 15. ово: = „Овоме насупрот ево шта прича кнез Милош сам: „И тако сад пошљем истог Анту, још с једним мојим човеком именом Томом Вучићем, с поздравом овим к Вујици: да ако се глава Нара-Ђорђева сад у Београд не донесе, то нека знате да ће и моја п ваша, изгубљена бити, и целог народа пропаст иза пова оледоваци | = „»Ове моје речи и Вујицу подраже, које и он судећи да. за спасење целога народа српског, једног ма и најглавнијег човека жртвовати погрешка није, тако и учини: Кара-Борђа погуби, и главу му везиру у Београд пошље. Вечан му буди памет |“ | На ово изношење г. Ст. Протића одговорићу толико, да све, што сам казао о кнезу Милошу и о свима знатнијим личностима и догађајима, и све што сам изнео и што ћу још изнети у осталим редом ењигама, казао сам само на основу непобитних факата, на основу писмених оригиналних докумената, „који су се, хвала Богу, случајно још очували и-мојим брижљивим истраживањем и прикупљањем дошли. код мене, да их изнесем, да обелоданим потпуну слику истине, како о кнезу Милошу, тако им о смрти