Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima)

48

Марић је своју дужност и даље по уговору испуњавао а општина га није заштићавала. Он је одржавао возни парк у броју, који је био потребан за чишћење целе вароши, хранио коње, плаћао штале, кочијаше и надзорнике и бесплатно је износио ђубре из свих општинских зграда и оних државних чије одржавање пада општини на терет.

Услед оваког стања ствари Марић није могао даље издржати и пошто се општина ни његовом последњем акту од 18 септембра 1910. год. није одазвала, он је под теретом дугова предао кључеве трговачком суду, који му је отворио стечај.

Јевта Костић је одустао од уговора са општином 16. фебруара 1910. год. а Петар Марић актом од 22. фебруара исте године изјавио је, да пристаје да сам даље врши уговорне обавезе, те су тиме сва права и све обавезе прешле на њега.

Па, како је Марић под стечајем, то бранилац његове стечајне масе, на основу овлашћења трговачког првостепеног суда од 21. фебруара 191 год. Бр. 3907, тужи овом суду општину Београдску и моли, да је суд на основу 55 681, 800 и 819 грађ. зак. осуди да плати стец. маси Петра Р. Марића и то:

1. 10.000 динара више уложених у предузеће због нелојалне конкуренције. | Услед неуживаних и неупотребљених ових 10.000 динара изгубљено је на интересу за две године, рачунајући по 129 год. инт. свега 2.400 динара.

2. На одржавање овог предузећа Марић је

издавао месечно 5.000 динара. Услед појаве нело-.

| | | | 46 |