Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima)

, 49

јалне конкуренције петорице људи, њему су приходи смањени на шести део, па су се, према томе и трошкови, сразмерно имали смањити на шестину. У место 5.000 динара довољно је било трошити (5000:6—) 833.35 динара. Остатак у 4166:65 динара преставља стварну штету, која за време од 5 септембра '1909. год. као дана закљученог уговора до 4. децембра 1910 г. као дана пада под стечај дакле за 15 месеци износи 62.499:75 динара.

Ове две позиције престављају фактичку штету, која се састоји у томе, што су чињени непотребни издатци за један посао, чији се је обим сузио и и свео на шестину услед тога, што је општина допустила петорици људи, да раде исти посао, који је она уступила у искључиву експлоатацију Петру Марићу.

Као даља последица оваког стања ствари настаје спуштање цене на изношење ђубрета испод таксе, утврђене одлуком суда од 28. августа, 1909 год. само да би се колико толико могло радити. Ту је таксу Марић морао просечно смањити за 359. Тај мањак у такси са недобивеном минимум зарадом или изгубљеном добити, цени за све време трајања уговора са 20.000 динара.

За изгубљену репутацију и кредит стец. дужника услед пада под стечај тражи 15.000 динара.

Ову позицију унео је у тужбу за то, што је општина Београдска својом индолетношћу непосредан повод краху Марићевом, == свега динара 99.899-75.

На име парничних трошкова тражио је 1.000

у

динара. Ри