Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima)

устава.“ Ни закон о трошарини од 13. јула 1884, год. не даје јој то право. Тим законом општини је признато право на увођење трошарине, да због извршења тамо именованих радова прописана је дужност појединаца да плате таксу за употребу извесних објеката. У те радове, очевидно је, не улази изношење ђубрета овако како је оно уговором дато тужиоцу, јер оваке послове могу појединци вршити са оним истим успехом са којим и концесионар. Утврђујући, да општина, као управна власт, имајући дужност да се стара о чистоћи, има овлашћење у „5 326. кр. зак. да издаје наредбе у погледу чистоте и заштите здравља, ми налазимо, да нема права по тим овлашћењима, да за себе задржи искључиво право изношења ђубрета и наплате таксе, колику пропише за те услуге, већ само да прописује начин како ће се са што мање штете по здравље ђубре уклањати; да дакле може наредбама регулисати, како да се ђубре у авлијама скупља и држи до изношења, каквим колима да се износи, којим улицама, на којим местима да се износи и томе подобно и да за непослушност изриче казне, али нема право да забрани појединцима, да уз остале погодбе које пропише, могу тај посао радити, задржавајући га искључиво за себе, јер јој за то оскудева законско овлашћење. _ То је у осталом и сама општина увидела, јер је наредбом М 26375 дозволила приватним лицима да сама могу износити ђубре, али им је забранила,

# Тај члан говори о повластицама државним. · Прим. Марић.