Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima)

72

према том пропису крив. зак. 5 326. општина није могла обвезати да казни оне, који би узурпирали њено право дато тужиоцу Марићу.

За осуду је та идеја за то, што се по својој апсурдности не сме инсиунирати ни једном парничару.

Тужилац Марић је од оног момента, кад су надлежне администр. власти, М. У. Дела и Држ. Савет, утврдиле искључиво право општинско, одобрењем одборске одлуке, стекао право на заштиту општинску, да му мора и чувати право које му је пренела.

Да напоменем, што парнична противна страна избегава да покаже да зна ауторитет власти своје не преноси ниједна правна установа кад своје право уступа.

Не може држава кад своје имање да у закуп, дати закупцу и Министарски положај и ако је Министар за државу право уступио ; не може му дати на услугу ауторитет своје полиције, своје жандарме, своју војску и топове, али тај свој ауторитет мора увек ставити у покрет, мора га употребити колико да заштити закупца, толико да очува своје право не за закупца већ за себе.

Тако и општина. Она је себи узела искључиво право; пренела га је на Марића, али га је морала штитити, колико за Марића толико за себе.

Не желим морити суд критиком свију оних, често смешних и неозбиљних идеја и приговора, којима кипти незадовољство тужене стране.

Констатујем само један факат, да је тежња тужене општине и у току спора, а нарочито у неза-