Omladina i njena književnost (1848—1871)

00 ~

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ У 1

на ноге — и са неком побожношћу вичем: живела, Русија, !<7)

Али те симпатије за Русију опадале су у колико су се либералне пдеје више шириле, и најмање је било русофилства онда, када је социјалистичко поколење, васпитано у школи руских учитеља, стало проповедати идеје политичке слободе, социјалне правде и слободне мисли. Омладина, је, у место Русима, стала симпатисати слободољубивим и несрећним Пољацима, исто тако разједињеним као штосу и Срби, а који су 1863 показали велики пример преданости и пожртвовања за дело народног ослобођења.

1846, када су Аустрија, Пруска и Русија, после нереда у Галицији, угушиле последњи остатак пољске слободе, Љубомир П. Ненадовић, велики славенофил и будући занет русофил, оплакао је 1847 иа Ројотае у својој Славенској Вили. „Човекољубцу и Христијанину, вели он, јежила се кожа на глави, слушајући и гледајући шта тирани људски од честитог народа раде.“

Кој у другом човечност признаје

· Гај је вредан и сам човек да је,

И кој знаде шта је то слобода,

Шта ли живот једнога народа

Тај тек може жалити Пољаке

Ка слободне и као јунаке. Нараштај од 1848 гледао је у Мицкијевићу „славенског Месију“, а Медо Пуцић му је певао.

Ја за тобом, ко за попом ђаче...

Пољски устанак од 1863 напао је симпатија код либералних омладинаца. Млади српски официри у

1) Целокупна дела Љубомира П. Ненадовића књ. ХТУ. стр. 48. Ппема из Немачке.