Omladina i njena književnost (1848—1871)

188 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Берлину коцком одређују ко ће од њих ићи да се бије за општу ствар слободе у редовима пољских устаника, и Јеврем Марковић и још један његов друг, који је сада велики војви часник у Србији, одиста и иду у помоћ пољским револуциснарима. До су старији, пре свега „православни Славјани“, држали страну Русији, дотле су млађи око Србског Дневнина уздизали либералне Пољаке и радовали се сваком њиховом успеху. Јаков Игњатовић ту пише: „Борба Пољска је праведна и племенита, и тек чрез њу ће се докучити, да брат брату не робује; а у слободи лако ће ране залечити, лако ће ве крв проливена надокнадити, код тако два моћна

народа као што је руски и пољски.) А

Пољак Ј. Јаблановски долази у Нови Сад, као изасланик пољских револуционара, и млади га дочекују са најискренијим одушевљењем. На једном састанку Светозар Милетић је држао говор у коме је тврдио да је судбина српскога народа везана за Пољску а не за Русију, и да је потребно да се Русија разбије на сптне републике, п да се на тај начин створи уједињена и слободна Пољска. Том приликом Змај је испевао Пет талира, лепу песму о оној младој Пољкињи, која је, да би помогла отаџбину, продала своју русу пи бујну косу:

Та није давно — овог лета беше, Кад оно Пољску муке обузеше. Падоше силни, ал у славу роду, Падоше радо — јер је за слободу. Дадоше пример, шта врлина може, Европа плака, али не поможе...

7) Орбски Дневник, 1868, бр. 140. Борба Г:ољака.