Omladina i njena književnost (1848—1871)

11 ==

]

Ми

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 195

ради се на нашој националној историји. 1857 Јаков Игњатовић констатује у српском друштву „неку охоту к истраживању старина и историчном писању.“ Више мање научни годишњаци и листови Србски Летопис и Гласник Друштва Србске Словесности пуне се трудољубивим историјским истраживањима о прошлости српској, преписима хрисовуља, повеља, приказима старих новаца и оружја, грбова, свега што је у стању да оживи прошлост. 1866 Вила се жали што се у Србији поклања мало пажње старим споменицима и што се у опште тако мало ради на историји. Наши историци почињу свој рад: Иларион Руварац почиње у Седмици за 1857 годину, своја истраживања о историји наших народних песама, која, одмах одскачу од осталих српских радова тога, времена. Станоје Бошковић публикује своје мање. историјске радове; Емил Чакра приказује Пропаст србске државе, п проучава судбину Ђурђа Бранковића и деспотице Јерине; Чедомиљ Мијатовић јавља се у Вили првим својим историјским радовима. Јован Хаџић описује живот Алексе“ "Ненадовића, а, Мемосари Проте Матије Ненадовића, угледају света. Карактеристична, је чињеница : да што је прошлост била даља, она је била дража и ближа, и бомбардовање Београда, на пример, мање је надахњивало омладинце него битка на Марици.

Поезија онога доба препуна је историјских

! мотива. Као што је, по речима Теновим, пожар

Троје обасјавао целу грчку старину, тако је несрећа, на Косову обасјавала целу српску и народну и уметничку поезију. Косовска битка је основни мотив, Јећ-томт, готово целе српске поезије шез-

и десетих година. Није било песме, здравице, говора

13