Omladina i njena književnost (1848—1871)

196 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

НИ РНЕ пна

а да се не помене „тужно Косово“, које још „није освећено.“ По листовима би се на стотине могле избројати песме које носе наслов: Косово, На Косову, Ој Косово, Еј Косово, и сви који су певали понављали су са Јакшићем:

Косово равно! рано крвава !

Сви су имали халуцинацију косовског разбојишта, са, мртвим телесима м Косовком девојком која „лебом бијелијем“ и кондиром руменога вина обилази пале јунаке. Као Бранко Радичевић, њихов је песнички сан био написати еп о Косову, који у осталом нису написали и који још није написан. ;

Четрдесетих и педесетих година омиљена личност наше историје за песнике и историчаре био је краљ Стеван Дечански. Шездесетих година те симпатије прелазе на његова сина. Цар Душан им изгледа као симбол целе славне прошлости. Србски Дневник даје на дар својим претплатницима, „образ Цара Душана“, а 1861 Исидор Николић објављује да ће издавати лист Душан (у духу монархискоаристократско-демократическом“ ђ. 4851 Љубомир П. Ненадовић пева своју Песму Душану, а Јаков Игњатовић, који је 1848 почео један епо Душану, Душанијаду, даје У Путнику 1869 панегирик Цара, под насловом душан србска слава, где се китњасто слави владар коме никада нико није био раван. У то доба, Бог је био „Душанов Бог“, Србин је био „Душа:ов потомак“, а општи идеал: „ Душаново царство.“

(Све што бе тиче прошлости постаје предмет ове веће цалање. Олике из прошлости врло су популарне. Оне патриотске слике које се још и данас виде по читаоницама и старим каванама из тога су