Omladina i njena književnost (1848—1871)

904 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ИЕ ИЕ ај

Гају, и истиче колико је живахно национално 0бећање код Орба. „Ови су бо људи много бољи домородци него наши католици, и зато гледећ на. њи, како праве љубитеље језика овог, приправан би био у име слоге и сјединења њиова слова попримити, оставивши латинска,“ И други један дописник Гајев, Трбуховић из Петриња, 1838, помиње како у родољубљу Срби „свој Илирији за огледало служити могу“, јер »ајегод човек и једног нађе, сваки реве "и славну реч о народности нашој води, а амо |међу католицима) је као нека проклетав.“")

Има забележака, из којих се види колико је напионалистички било васпитано поколење које ће ући у живот око 1848. Јаков Игњатовић лепо прича како га је у детињству васпитао његов брат Од стрица и тутор Сима. Игњатовић, велики бележник града Будима, претплатник свију српских и хрватских листова, који је умро са заветом да му со кости пренесу у Призрен. Он је Јакова Игњатовића одгајивао шпартански, терао га да годинама зими спава у хладној соби, да иде бос по леду када му се ципеле подеру, гонио на тешке Физичке послове __ да не би омекшао и да би постао што јачи и чвршћи за оно »„згодније време“, које сам није дочекао.)

Никанор Грујић у својој Автобиографији“) прича. опет у каквом га је духу васпитао његов отац), спромашан српски учитељ у једној српској оази у Барањи: „...Никад нисам чуо из његових уста таке приповетке, у којој би био други ко бољи од Ср-

1) Рг. бјиго бата: Нтрагаћа Ртеротод, стр. '9., 018.

з) Јаков Итњатовић: Дјела, 1. Нови Сад, 1874. Три српска списатеља,

3) Богословски Гласник, 1904, књ. У.