Omladina i njena književnost (1848—1871)

206 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

| Илиризам се много ослањао на српску кЕњижевност, и Илари су радо и усрдно пружали руке Србима. Илирски покрет имао је два узора: с једне стране дубровачку, с друге страну нову српску књижевност и народну поезију. Познато је колико Људевит Гај дугује српским ђацима у Грацу, п Вуку Караџићу, Гај који ће се на илирским манифестацијама јављати у „плирској или србској одори.“ Раллса је често прештампавала басне и саставе Доситијеве, и словеначки Илирац Урбан Јарник хвали „прослављеног нашега илирскога Анохарзиса“ Доситија Обрадовића. „У почетку хрватсвога илирства читало се готово у сваком углу уцрне школе“ [загребачке католичке семинаријеј српски, а напосе списи Вука Караџића, Доситија Обрадовића и Рајићева повјест.«“ Ту исти загребачки семинаристи 1840 прослављају Видовдан. Станко Враз дотле је у том „србизирању“ ишао да му је Људевит Вукотиновић писао: „Ти ћеш са твојим ултра-сербизирањем сасвим у сербску некретивост пасти.“ Извесни Илири почињу у латиницу употребљавати српска слова: з, ж, % ши

Ратдса. дотле иде да место савез пише славеносерб-.

ски усојув.“ Бабукић у својој књизи. Озпог згостлсе зјарјапзве патебја Штаћода, 1836 године, ставља Србе на прво место међу Илирима, као главни део њихов. Српских елемената у илиризму има толико да је историчар словенских књижевности Пипин могао назвати илиризам узападно-српски покрет из тридесетих година.“

Ма колико да су хрватски Илири призивали Србе у своје коло, Срби, који су већ имали своје књижевности, и који су држали на своје народно име, плашили су се Гајевих веза са, аустријским