Omladina i njena književnost (1848—1871)

208 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

одрећи јест највећа неблагодарност.“ Борба која. се водила између Сербскога. Народнога Листа и Сербског Летописа 6 једне стране, и Бачке Виле пи (Србске Пчеле са друге стране, свршила се пуном победом чисто српске напипоналистичке струје, про“ тивне илиризму.

То много јако националистичко осећање шездесетих година, отишло је до шовинизма, националне надмености п неке врсте мегаломаније. Народност је постала идол новога поколења, једини Бог пред чијим су олтаром тамњан палили и пред којим су ничице падали. Један „натпис“ у Лицејци вели:

Чујте силни вила нова Љубав света би јој мати: За љубав ће покидати, Покидаће... чујте силни! Све окове народове, Народност се вила зове.

Докле се ишло са, тим“искључивим култом народности данас је тешко охватити. Јаков Игњатовић, који је у овом основу био ладан човек, и чији је национализам знао да се помири са мађарским „домољубљем“, Јаков Игњатовић у свом популарном чланку Србин и његова поезија , слика Србина тако ружичасто, тако претерано похвално, као да је, што рекао песник, писао златним пером умаканим у прах са лептирових крила. Србин је, када није уокужен слабијом страном европске цивилизације“, бистар, даровит, јуначан, без премца ма на коме пољу. Орбин је „племенито и рјеђе створење«; Србин носи у себи „сјеме правдољубивости, чистог човјечанства и културне силе; Србин је

својом племенитом крвљу оплеменио мађарску и 4

Ма