Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 209

талијанску аристократију. Та апсолутна надмоћност прелази и границе природе: „Кад би какав Физполог измјерио крв Србина и једнога, који више једе кеља и спанаћа, нашао би по свој прилици да је српска крв бар у двије трећине тежа и оштрија, и тако би крв нпр. од џет милијуна Орба претежнија била, него од гдјекојих петнзест мидијуна«!... Владимир Јовановић у оваке Формуле своди све велике дарове српскога народа: „Чуство личне самосталности и части; — уздање у себе; неусотрашивост; — слободан и независан дух, који нагиње и слабости, и који је јачи од свију несрећа; — живо уображење, које покреће на јуначка дела; — права живост душе, у сагласности са слободом умног развитка: — снага, ума, и врлина која претеже над Физичком снагом; победоносно чуство истине, поштења и правде; непобедиви нагон народне слободе и независности, који прелази у свест о једнакости и о братству свију људи,«“) Игњатовић наводи једну карактеристичну анегдоту Која се одиста дебила, и коју је он често помињао, уверен да она добро слика оправдани понос српски. У једном повећем друштву био је само један Србин, залутао као соко међу вране. „Питају га је ли Француз; Србин одговори: „Нешто више,“ ује ли Руст“ — „Није; нешто више.“ Кад послије погађају једнако; питају га напослетку је ли Турчин, пли Кинез7 Па кад не могоше погодити, онда га _замолише, да сам каже шта је, онда се мој Србин исправи и намршти, па онда, заковрчивши брк, 6 поносом рече: „Ја сам Орбин!) Слично тако

5) Оспови снаге п величине србске. Нови Сад, 1870, стр. 141. 2) Даница, 1860. Дјела Јакова Игњатовића, 1.

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 14