Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 211

ховну хегемонију прихватају одморни и свежи СОловени, да њима припада влада у духовном свету, и да је њихова култура нешто највише што је људски дух створио

Вук Караџић, — којега би вредело проучити као романтичара из немачке школе —, Вук Кара- |

ти нити

џић, 1849, устаје против одрођене увише класе«, која у својој охолости помишља да, се стави изнад народа. Као што теоретичар немачког романтизма Вилхелм Шлегел, тражећи потпуно националну и историјску драму, вели: »„одавна виши слојеви друштва отуђили су се од целине Народа својим претпоставља њем страних нарави, својом ревношћу датеку страну Духовну културу, која је рђаво развијен плод из стаклене баште,“') тако за њиме Вук Караџић каже: »што је који богатији и од народа по господству своме различнији, онај је и у осталом свему од народа даље.“ Док се цео обравован свет диви умотворима нашега народа, »умотворине нашијех ученијех људи такове су да им се свак ко их позна мора омијати и жалити народ што према себи нема ученијех класа.“ Он помиње да је на Мушицков стих:

Свјет хвали вишу класу нашег рода, Ал' на просту баца срам,

одговорио : „Ово је по нашој мисли управо наопако речено (и истинито). Проста класа народа нашега (т.ј. она класа, која у данашње вријеме народ са"ставља) не уступа ни једном од 5 или 6 себи оближњијех народа ни у разуму ни у поштењу, нити

1) Рт, Мафћјав Митко; Решвоће 0 Паззе пиј фее Апјапје дет обћтл" вође Котатић. Стал, 1897, 8. 3—4. | 14%