Omladina i njena književnost (1848—1871)

[ ј |

ј | ј | |

||

916 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

жупанијама, ено је у пословицама и песмама српским, ено је у Марку Краљевићу и Обилићу, Синђелићу и Ајдук-Вељку.“

| И за све време тога, романтичнога -напиона-

ј ј |

лизма, влада права манија за национализовањем свега п свачега, посрбљавањем свега што се дало посрбљаваљи. Као што је Аксаков, као спољну ознаку свога руског народњаштва, носио кафтан и мурмолку на глави, тако наши сматрају фес као знак свога србовања. Вук Караџић свој национални фес није ни у цркви скидао, Бранко Радичевић је остајао у кући са Фесом на глави и дугим турским чибуком у руци. Људевит Штур је пролазио улицама пожунским такође са Фесом на глави. „Сад је то, дабоме, ситница, прича Јован Илић, ) а онда је била голема крупница, или ка шта, Чубро рекао, „великачка маленкост« — видни знак борбе удруженог Оловенства против културе швабеће«“ Ђуро Даничић је једнога дана бануо у уредништво Сербског Народног Листа у пуном херцеговачком оделу. Светозар Милетић је у Буни носио сељачко одело, а за време омладинског покрета, на скушштине зе долазило у опаклијама. Омладинци на игранке долазе и играју без рукавица, на велико незадовољство младих играчица у белом оделу. Београдски лицејци су се заветовали да ће целога века носити само опанке, а стари Београђани још се сећају ондашњих омладинаца који су пролазили 10сподском улицом са кабаницом на леђима. и Фрулом ва појасом.

ћ Омладина хоће да унесе национализам по у | обичан живот, у свеколике односе, Формуле учти-

|

|

1) Некоја о Бранку, Брпнково Коло, 1896, стр. 19.

=>