Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 229

пламену, или како српски осветник из танке шешане скида хоџу с минарета. Мита Поповић, у наивним и рђавим стиховима пева у аксиому омладинску 5 „ Да се Србин

Са Турчином

Не може да слаже,

Тако мислим,

То не треба

Нико да вам каже.

Ђубомир П. Ненадовић је, у име целога свога доба, проклињао Турчина:

Проклет, проклет био од века до века, Проклета ти била мати и колевка Проклет био и хлеб који тебе храни, Проклет онај светац који тебе брани, Проклет зрак месеца који тебе греје Проклет онај ветрић који теби вејеј Проклета нек' буде она капља воде Која жеђ ти гаси и низ грло оде!

Омладински песници су канибалски расположени према Турцима. Један од њих нам прича како све нада да у великој сечи и истребљивању Турака „ниједан душман“ неће „остати жив.“ А други нам прича шта овећа Србин кад види турског „скота“:

А када Србин

Опази крви Душмана свог ће

Зуби да смрви! ђ Таки је Србин

Кад види крви