Omladina i njena književnost (1848—1871)

930 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

После мржње на реду су симпатије. Једна карактеристична ствар за идеје и за душевно расположење оба омладинска, нараштаја, и оног од 1848 и оног од 1860, јесте њихова безмерна љубав према Црној Гори. 1850 изилази Милорада Медаковића. Повћстница Црне Горе, одљ напстарлегљ времена до 1830 год., а 1856 Исторља Црне Горе од Д. Милаковића. Српски родољуби онога времена неправични су према Србији, која им је изгледала сувише мирна, обична у њеном прозаичном раду и тихом напретку. Њихове романтичарске симпатије ишле су поетској, кршној Црној Гори, увек под оружјем, увек у бојевима.

Оро гњездо врх тимора вије, Јер слободе у равници није,

како је певао Иван Мажуранић у Смрти Смаилаге Ченгића. Легендарна Црна Гора никада није плаћала порев Турцима, а Србија га још увек плаћа; Црна Гора не престаје ратовати са вековним крвником, а Србија ћути и трпи већ педесет година, и на њеним градовима вије се застава са мрским полумесецом. У Црној Гори, владар пева како је дошао час да се гони азијска „куга« с уогњишта милор“, у Србији правитељствени песник Матија. Бан пева оде Султану »просветитељу Истока.“ –

Сви наши романтични песници у дитирамбима певали су Црну Гору, романтичну по својим идеализованим јунацима.

Високе планине привлаче песнике у Свију догађаја најбоље веснике

како је певао Љубомир П. Ненадовић Лази Костићу. Босанац Симо Милутиновић, Србијанац Љубомир