Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 28

П. Ненадовић, Војвођани Змај Јован Јовановић и Лаза Костић, Далматинац Јован Сундечић живели су у Црној Гори.

Сима Милутиновић, учитељ Владике Рада, потписивао се са 4. Ч. Ч.: „Чубро Чојковић Черногорац“, и када се вратио у Орбију био је неисцрпан у причама о Црној Гори и њеним лепотама и јунаштвима. „Без тога Симиног казивања, прича Ненадовић, у својим Писмима о Црногорцима, може бити ја не бих нигда пожелео видети Црну Гору.“ Бранко Радичевић је певао у Ђачком растанку

Црногорче, царе мали!

а | Путу: Црна Горо, поносито стење, Круне српске ти драго камење...

После 1848, дошле су црногорске борбе са Омер-пашом, бојеви Кнеза Данила, победа на Граховом Лазу, и углед Црне Горе још је силније био одскочио у очима српскога народа, нарочато у Војводини, која је и у политици и у књижевности Аавала тон. Одушевљење за Црну Гору било је толико да је њен најзанесенији обожавалац постао један шумадијски коленовић, унук једнога јунака. који је био прва жртва слободе у Србији, син једнога од оних људи који су из пепела дигли Србију. Љубомир П. Ненадовић је певао:

Црна Горо света, зоро нашег дана,

Царевино српска без турског фермана... И он, рођак српскога кнеза Александра Карађорђевића, певао је кнезу Данилу:

Ти си нам, кнеже, утеха цигла После Лазара први си ти.