Omladina i njena književnost (1848—1871)

МАУ ~)

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Ненадовић је у три маха, и то на подужа времена, боравио у Црној Гори, и изгледа да се нигде није боље осећао но у тој својој отаџбини по избору. „Моја је душа била. умрла, говорио је он, а овде сам опет оживио.<“ За неких педесет година он ће певати јунаштво и-славу Црне Горе. Његов писма О Црногорцима јесу оно што је најтоплије, најлешше и.најпохвалније о Црној Гори написано на српском јевику. Није било похвале којом он није закитио своје јунаке. Ловћен му је „српски Арарат“ где се зауставио ковчег слободе српске: мала Црна Гора је Давид, који је победио Голијата, турску Царевину. Е

Сви песници наши из тих година певали су о Црној Гори и у томе тону. Стеван В. Каћански испевао је Граов-Лаз, једну од најлешших песама тога доба, коју је 1864 довршио Лаза Костић. Ђура Јакшић је 1862 написао познату песму Црногорац Црногорки :

Ране моје љуто тиште, Мила моја Црногорко...

као што ће мало доцније написати Јелисавету кнегињу црногорску. Максим Црнојевић Лазе Костића још је једна знатнија српска драма из црногорске прошлости. Др. Михаило Полит Десанчић пише у своје доба радо читану Веренимуј Црногорску.

Слога, забавник за 1869 годину, који је у Новом Саду издао и уредио Емил Чакра носе овај епптаф :

Све крију облаци Ништа видет' није, Само Црна Гора

х