Omladina i njena književnost (1848—1871)

(59) ЧУ СА

ОМЛАДИНА И ЊЕНА БКЊИЖЕВНОСТ

У свјетлости сије.

Там“ ће пући зора,

Виде јој се траци. Јаков Игњатовић 18362 пише Црногорство,“) где у похвалама Црне Горе превазилази и самога Ненадовића. Како он вели, по Црној Гори су некада становали јелински и римски богови; ту је Јупитер гиганте победио, ту је Нептун своје „узапћене ветрове“ држао, на тим је стенама Марс свој мач оштрио. Црна Гора није земља као друга земља; Прногорци сувећи од Шпартанаца, они су победиоци пи самога, Наполеона; они нису људи као други људи. Дрногорство је есенција, Српства, „чисто србство«“; Црногорац је „калем Србства.“

Око 1860 и 1869 тај култ Црне Горе отишао је до врхунца. У свима рукама била је књига Милорада Медаковића Љеивот и обичаји Црногораца, која је изишла 1860 године. Име великог војводе Мирка било је на свима устима. „То име спомињало се свуда и дању и ноћу у свима српским круговима, у свима друштвима, при састанцима, забавама, и разговору, а особито дечјим ратоборним играма“) Када је 1868 Војвода Мирко дошао у Беч, српски ђаци отишли су сви да га поздраве. После беседа настало је грљење и љубљење, по лицу, по рукама, по оделу, опште обливање сузама радости и одушевљења.

Никада плима српског осећања и ве лико-орпских идеала није достизала толику висину. Данила, у своме извештају са Текелијине прославе у Повоме Саду, наводи ове карактеристичне речи: » У

“

7) Словенка, 1862. 2) Мита Нешковић: Бабиње. Зора, 1899, стр. 14.