Omladina i njena književnost (1848—1871)

238 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

националног и политичког ослобођења. И он врло добро осећа да те младе идеје могу да прихвате само млади и идеалистички духови, и 1883 године пише он једноћу баденском емигранту: „Главно је да омладина узме у своје руке судбу човечанства, јер само она има снагу истрајности и одушевљење, само је она у стању ла од слободе створи религију“). Тако су постале Млада Италија, Млада Немачка, прво као немачка емиграција у Швајцарској око 1882, затим као напредна књижевна школа којој су на челу били Гуцков, Хајне и Лаубе. Тако су тада постале и Млада Француска и Млада Швајцарска, која је од 1835 издавала свој лист: Га Јешпе Зилзве, Фе јипде Зећугеја, ет ВЈан Еаг Хабопајња!. 1834, осамнаест изгнаника нема"чких, талијанских и пољских, са Мацинијем на челу, основаше Младу Европу. Главна мисао тога бавеза била је: уредити човечанство „да се што је могуће брже, али на темељу непрекидног развијања и напретка може наћи и применити онај божји закон по ком би се имало управљати народима“. Душа тога савеза био је Мацини „највећи најсмелији, најплеменитији међу свима међународним демагозима“, како га назива немачки историк Трајчке, организатор и стратег Европске Демократије, и његове речи и дела налазиле су одјека међу свима народима који су страдали и жудели за слободом. „Питајте се, проповедао је он својим верним религије народности и слободе, питајте се сваки дан устајући: шта ћу данас урадити за своју отаџбину 2 Сваку ноћ, спремајући се да легнете, питајте се: што сам урадио данас за своју

') Јоћаппез Ргоејва: Раз јипде ешвећата. 8. 659.