Omladina i njena književnost (1848—1871)

240) ЈОВАН СКЕРЛИЋ

1860 године Јаков Игњатовић пише у Србском Дневнику низ чланака Наполеон, Кавур п Италија, Покрет сицилијански ч Гарибалди, Нови поход Гарибалдијев, где српске читаоце упознаје са свим перипетијама талијанске борбе за ослобођење. Исте године, 1860, када је сардински консул Астенго одлазио из Србије, Јован Драгашевић, у име питомаца Војне Академије, послао му је овај Виот Утаддо:

Па носи с тобом и поздраве наше Пољима твојим и народу твом: Да груди наше ка' и прси ваше Једнако бију за народ и дом. 1862 образује се у Београду Одбор за скупљање прилога за споменик Кавуров, пи међу приложницима, има и сељака из брдских села пожаревачког окружија. 18683, у подлистку реакционарног Видовдана изилази биографија Гарибалдија, која се 1863 јавља у засебној књижици, као што је 1870, у подлистку Јединства Сима Поповић преводио Калуђерску Владу од Гарибалдиа. Један од народских певаца тога доба, Милош Милисављевић, издаје у Београду, 1868, Војевање Сардиније за ослобођење Италије 1859-те године, спев у осам песама »у духу србске народне поезије“. За све време талијанске епопеје ослобођења Гарибалди се стално пореди са Краљевићем Марком, што за оно доба није била мала похвала.

1863, млади либерали изабрали су Мацинија п Гарбалдија за почасне чланове Друштва Србске Словености, и београдски ђаци и грађани тај су избор одушевљено поздравили. 1868 године Михаило Полит-Десанчић показује Мацинија такође у