Omladina i njena književnost (1848—1871)

о 65 ~

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

деттлетз јошта 4' ип сопдаттв), а 1867 пзилази превод Ђорђа Поповића Работника на Мору (ев ТтаралмЈештз де |а тетј. 1869 Владимир Николић, преводећи Сиромаха Клавдија |Сјацаде спепх), овако вели о Игу: „Има људи чија ће имена човечанство златним словима преносити п најкаснијим потомцима, јер су сав свој живот посветили, не благовању посред невоље, песми посред запевке, клицању посред уздаха, већ који су до последњих овојих дана тражили лека, како ће да истребе невољу, да утеше запевку, да умање уздахе. Међу тим људима између првих је Виктор Жито + Као и покрете талијанских и Француских републиканаца, Омладина је пратила и борбе шпанских републиканаца. нарочито се дивећи великом говорнику њиховом Емилиу Кастелару. Његов славан говор Оправима човековим, држан у седници птанских кортеса !3 јуна 1569, исте године превео јелу Застави Светозар Савковић, и оштампао у засебној ењижици. На истоме месту преведена је његова беседа (0 слободи савести. Радник, 1871— 1872, доноси Кастеларову Беседу у одбрану слободе мисли, а Застава 1879 донови његов Републикански катижиаише, који се оштампава у засебном издању. Кастеларова пламена речитост, његов висок идеализам био је као створен за оно наше поколење, које је волело књижевну политику и политичку књижевност. 1) Од републиканских нисаца Француских још се преводи Жил Симон: Школа (Вила, 1866); Домаћа слобода (Србија, 1867); ЦИА браће Непла (Даница, 1869—1870) Нешто о слободи (Радник, 1871). Преводи се и Е. Пелтан: Мати (Датица, 1869); Поглед на 68659 МОЛИ науке, по Пелтану израдио Димитрије Матић (Гласник Друштва 2008 Оловесности, 1862).