Omladina i njena književnost (1848—1871)

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

| У сл их

Талијански револуционари, нарочито Мацини, Француски либерали и идеолошки републиканци с краја Другог Царства, у првом реду Едуард Лабуле и Виктор Иго, најзад шпански републикански оратор Емилио Кастелар, то су били демократски и републикански учитељи наше Омладине.

КМ ое у ХТЛАВА ХМ. Демократске идеје Омладине.

Републиканске тенденције. — Идеје о балканској конфедерацији. — Омладина и Црква. Узроци омладинског антиклерикализма. — Ослобођење жене.

Цело омладинско поколење, Које је са толико пажње и симпатија пратило покрете и борбе Демократије на Западу, које је за своје узоре узело велике републиканце из друге половине Х1Х века, дисало је истим духом, и у границама могућности радило на остварењу истих идеја. У душама својим, омладински вођи били су републиканци, идеолошки републиканци, републиканци по срцу, као што се онда било. И ако су у животу одступали од свога републиканског идеализма, то је у првом реду било из истих патриотских разлога из којих су се и Мацини и Гарибалди мирили са савојском монархијом. Републиканско надахнуће налази се врло често у књижевности Омладине, чак и код оних њених чланова, који су доцније стекли репутације отворених реакционара. Јован Павловић, душа Завере у Минхену, у једном свом путопису,') грми противу

9) У баварским брдима. Матица, 1866.