Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 961

Хајне пи Берне били су прешли у протестантизам, Туцков и Лаубе сасвим су протестантски сневали „нову цркву слободнога духа“) _%

Српска Омладина, све до материалистичке пропаганде Светозара Марковића, била је у главноме деистичка и спиритуалистичка, и у њеним редовима,

бар у прво време било је и свештеника. Али ипак

док су национални покрети код Словенаца и Хрвата имали добрим делом клерикални карактер, тако да је Гај говорио да су главна његова војска загребачки клирици, дотле је национални покрет код Срба узимао вид једног антиклерикалног, слободоумног покрета.

Томе има више разних узрока.. Први, општи равлог јесте што Демократија шездесетих година није бпла више религпозна као 1848. После државног удара у Француској, за све време европске реакције педесетих година, Црква је још једном пршшла јачима п помагала их у угњетавању народа и народности. У исто време, научни, позитивистички дух који је све више хватао маха, долазио је у сукоб са верским догмама. Из оба узрока, Демократија шездесетих година, нарочито у Франпуској, постајала је једна световњачка, антиклери кална странка, борила се против сваког мешања свештенства у политику, и тражила радикално одељење Цркве од Државе. Омладина, која никако није хтела да остане иза својих узора, увек »у кругу либералних надежда“, поред све романтичне љубави према увери прадедовској“, почела је поКазивати знаке духовне независности. Један про-

' 1) Јоћаппев Редејва: Паг јитје ТРешвећата. Елп Висћ Чешезећеу Сејабезсевјсћее, Убистагб, 1892. 8. 56—57.

|| ||