Omladina i njena književnost (1848—1871)

962. ЈОВАН СКЕРЛИЋ

тивник, пишући о /Светозару Милетићу, говорио је: „Он и његове присталице почеше се своје вере стидити, сматрајући да их запад за довољно либералне сматрати не ће.“')

Исто онако као што је Омладина стављала свој национални „идеал изнад старинског пансла_визма, исто је тако истицала Српство над православљем.' Вера, која је била државна веза у Средњем Веку, од ХУШ века почела је уступати пред начелом народности, и као што ву се државе некада стварале у име верскога јединства, тако се у ХЛХ веку групишу у име националног јединства. Омладина је била ђак Доситијеве школе, п сматрала, по Формули „брат је мио које вјере био“, да вера није у стању да дели децу једног истог народа. Пред чињеницом да је добра половина на рода католичке и мухамеданске вере, Омладина је сматрала као нужно и политички истицати идеал верске сношљивости, па чак и верске немарности. Као у многом другом, она је ишла за Младом Немачком, која је ва Хајнеом мислила: „Без државне религије, Немачка би била једина и снажна, а њени синови. велики и слободни... Немарност у религијским стварима можда би била једини начин да ве спасемо, и ослабљење вере могло би дати Немачкој политичку снагу.“

Врло важан разлог тога антиклерикализма Омладине био је чисто политичке природе. Када

1) Аца Поповић Зуб: Успомене, 11, стр. 51.

2) Отуда они предлози да се народни српски језик уведе у литургију. Када су 1865 српски ђаци у Паризу прослављали педесетогодишњицу Устанка од 1815, дали су да се у румунској цркви чита еванђеље на српском језику. Шабачки владика Гаврило дао је читати, о великим празницима еванђеље на српском.