Omladina i njena književnost (1848—1871)
ОМЛАДИНА И ЊЕНА ЕЊИЖЕВНОСТ 269
тиће народност сегурно.“ Тако је п Јован Суботић певао:
Бубте браћо Србкиње,
Оне су наше радости,
Премиле деве Србкиње
Носе нам рајске сладости.
То буђење националног осећања код жена јесте једна од преокупација романтичара шездесетих година. Даница је у првом реду била намењена Српкињама. Коста Руварац завршује свог Карловачког ђака овим речима: „Пролијте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несретним удесом нашега Љубинка, покажите тиме, да цените и уважавате пожртвовање за род.“ Омладина је била обратила нарочиту пажњу на националан рад међу женским светом. Женске су могле бити чланови њени, и на омладинским скупштинама виђала се више но једна сестра „по Душану и Марку.“ У Новом Саду постојало је и Женско Омладинско Друштво. На. једној омладинској скупштини (1868) усвојен је предлог: „да одсад чланови Омладине не буду голи удварачи код нашег женскиња, него да му буду браћа и васпитачи. Наше женске треба да као сестре сматрамо, па да их као такве поштујемо; оне су будуће сапутнице нашег живота, матере будућих Срба.“ Јован Грчић-Миленко певао је 1868 Српкиње на збору:
У борби тешкој мере се груди... У њој и жене бивају људи, Кад мушком снагом дозивљу слас.
Међу Омладином ваузимала је угледно место и једна одушевљена млада гена, Драга Дејаповић, _