Omladina i njena književnost (1848—1871)

2112. ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ГЛАВА ХУП.

Омладина и „нова наука“ Сложеност омладинског покрета. — Рационализам старе школе. — Позитивистички покрет у Европи од 1850. Рационализам код појединих омладинаца. — Руски покрет шесетих година. — Љубен Каравелов и Светозар Марковић. — Продирање нових идеја. — Руски писци: Гогољи Тургењев. — Култ природних наука.

Била би велика погрешка мислити да је доба. | од 1848 до 1872 једноставно и једнообразно, да општи дух књижевности носи искључиво омладински карактер, без икаквих мешавина, без трајања онога што је раније било, п без предзнака п првих појава онога што је наступило. Књижев- _ ност, као и живот, иде без тих строгих п апсолутних подела. ;

Ма колико да омладински перпод наше књижевности изгледа једноставан и систематичан, ма колико машта и одушевљење биле главне одлике његове, ипак у њему има дубоких трагова претходне, класичне и дидактичне, „објективне“ школе, иу доба његова цветања јављају се клице и први знаци нове струје,. која ће завладати седамдесетих година.

Важно је за српску књижевност да просветитељска, рационалистичка школа Доситија, Обрадо-_ вића, школа „здравога разума“, није никако пре-_ стајала вршити свој утицај, чак и у доба најзанесеније романтике. Док је одлика других романтичких

«ењижевности била мржња и борба против критичких идеја и култа разума ХУШ века, док се у њима проповедало „еванђеље срца“ и влада маште п осећања, код нас је била толика потреба, народне просвете и критике да Доситијеве идеје пи ни-