Omladina i njena književnost (1848—1871)

У“

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 291

вебној књизи. Илија Вучетић могао је 1869 писати у предговору Дима да „добру половину свију његових списа имамо ми већ на српском језику.“ Оно што се око 1870 код нас воли у Тургењева то није велики писац, највећи уметник међу свима словенским књижевницима, но писац Ловчевих записника, који је задао смртан удар крјепосном праву, силно допринео делу ослобођења мужика, и због своје љубави према слободи морао оставити Русију. Предговор Петра Тодоровића српском преводу Новине јасно показује шта је наше поколење од седамДдесетих година гледало у великом писцу Дима и Оцева и деце.) Од своје стране, Тургењев, благодарећи Илији Вучетићу на, послатом преводу Дима, пише му 21 августа 1869, и изјављује „ванредну своју жељу, да се развитак толико интересантног српског народа креће напред под благодетним утицајем слободе“. У другом једном писму, тражи српску граматику на немачком језику и немачко-српски речник да би у Вајмару 1870 учио српски језик)

ђ) И остали руски писци превођени су, али више из књижевних разлога: Пушкин и Љермонтов, у Јавору, Вили, Даници и Матици (Јунак нашега доба, Демон, 1868), Некрасов, Хомјаков, А. К. Толстој, 1865, Лав Толстој (Даница, 1868; Породична, срећа, засебна књига, 1871.)

Нарочито су популарност уживала два малоруска писца: Марко Вовчек и 0. Феђковић, Вовчека, којега, или управо коју је Туртењев преводио на руски, преводили су много у омладинским листовима, и то махом Ал. М. Радовановић. Даница, 1868, има. Овекрву п Одарку; Вила, 1866, Откут, и, 1868, Максим Гримич, Кириџија, Паравја; Матиша, 1810, Кармељук. Те своске приповетке јако су утицале на Јанка Веселиновића, како то сам признаје. 0), Феђковића је преводио делом Стојан Новаковић (Вила, 1868, Убојица, Несрећна љубав).

Изгледа да је било извесних веза између наше и малоруске омладине. Русински лист Шравда у Лавову, 1869, донови Хајдукову ћерку Владана Ђорђевића, из Виле, Јагоду Радмила Лазаревића, одломке из Кујунџићеве Филозофије у Срба, л ив чланака Живојина Жујовића у Орбији.

2) Јавор, 1885, стр. 158.

Е ДВА