Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 4157

повраћала, говорио је да у„завиди онима из чије су душе песме ове потекле.<') Још 1836, Јован Суботић је пожелео „Срећан пут музама“:

Нећу више музе звати, Које србски неразуму...

Полукласичар Сима Милутиновић 1833 и 1887 издаје вбирку народних песама. Пјеванија Црногорска

Херцеговачка. Код Никанора Грујића, Јована Су-

ботића, Васе Живковића и Бранка Радичевића осећа, се јак утицај народне поезије. 1849, у предговору своје књиге Гласи српске виле, Славко Златојевић вели: уда ћемо и у певању тек онда далеко ославити српску славу, ако успевамо као што пева народ. Узмимо песму коју народ пева имали онда од те песме боље песме. Наш народ певањем надмудрио је све народе. И наш народ својим певањем надпевао је све наше учене певце. Нашег Филита и Кузмана певца нико заменити не море....“. „Југославјанска младеж у Прагу“ издаје 1852, у корист чешког народног позоришта, Орбске народне пјесме, са упоредним преводом на чешки а делимично и на пољски

Прва, изучавања српских песама тада изилазе на српском језику. 1857, „Вајунове“, Иларион 14уварац, још ђак, штампа свој Прилог ко мсимтивању србских јуначних песама, озбиљан посао који одскаче од осталих ондашњих радова на српском језику, израђен по Колару, Штуру; Шафарику "Сревневском, Вилхелму Гриму, Милеру. У програму велике гимназије карловачке за 1859 Лука Зима, _ штампа Сравненија Омшрових епопеја са Србским,

1) Сербски „Летопис, 1881, књ. 81.

% ћ