Omladina i njena književnost (1848—1871)

_ оне вилне похвале Шту

318 ЈОВАН СКЕРЛИЋ у

народним песмама. Словенка за. 1860. доноси Наше јуначке песме, на погледу с омировим и шотландско-скнандинавским. У Огледалу Србском Јована. Ха-– џића, Јоксим Новић пише О нашим песмама. Великога утицаја има књига Људевита Штура О патодтаећ разтисћ, а рорваћесћ рдетет, зоратзвујсћ, (1858), коју је 1857 на српски превео Јован Бошковић под насловом Књига 0 народним песмама «а приповедкама словенским. Штур, убеђен у „ноетичну обдареност нашега народа“, држи „да посте нашега народа који хоће да гибају срцем свега нашега народа, који хоће у њему да прелаве с колена на колено, морају изводити своје песме у народном духу...< Дело. није од научне вредности. Ту су општа разматрања, у духу хегелијанске естетике, о народним песмама и велико одушевљење за производе словенског генија. То је више аналитично и описно изучавање народних песама чешких, руских, пољских, словачких и српских, са многим изводима. Штуру све словенске песме изгледају једног заједничког порекла, као гране једног истог стабла. Књига Штурова нашла је велика одзива међу Србима, и то сведочи велики. број претплатника из свију српоких крајева. Чланак Јакова, Игњатовића. Србин и његова поезија изишао је из Штурове књиге, само, | рове о „души меланхоличног || _ Словенина«“ српски писац пренео је на Србе. __-__ Пето се више залази у омладинско доба, "тај _ култ народне поезије све је већи и општији. 186 Медо Пуцић преводи на талијански_ Ја А окога о народној поезији словенској г Ору, са пуно убеђења, тврди да