Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА БЕЊИЖЕВНОСТ 319

једина класична ствар у српској књижевности, да сасвим треба одбацити стране узоре које само муте и кваре народни дух, да за једини узор треба узети народне песме, јер се „живот и способност за стварање находи само у народу.“ 1860, Јаков Игњатовић пише у Даници своју претерану апологију Србин и, његова поезија. Орпска песма, вели он, садржи „мисли и чежње велике као човечанство.“ Сама, песма Урош и Мрњавчевићи представља један огроман националан капитал. „Енглези би, вели он наивно, дали бар сто хиљада фуната стерлинга за ову песму да буде њихова.“

И наша књижевност се прожима народном поезијом. Још 1896, у Сербском Летопису непознати песник (К. П. из Пеште пева:

Дај овамо момче сербску Твоју просту фрулицу,

Да мало попевам сербски, А уз сербску свираљку: Из ње ће ме свако сербско Сердце лак' разумети

Бранко Радичевић узима фигуре, епитете, рече“ ничне обрте народне поезије. Два идола Богобоја Атанацковића пуна су навода из народне поезије. Народни десетерац улази у књижевну моду. Њиме, п у духу народних песама, Огњеслав Утјешеновић Острожински пева 1861! свога Недјељка, као што је 1868 псалме Давидове »у слогу српокијех народнијех пјесама опјевао“, пренев их »о арфе на гусле јаворове.“ Од почетка педесетих година Јован | Илић се толико надахњује босанским народним песмама, да поједине његове песме из тога доба, "као Протуосила Пембе-Ајша..., која садрже и до-