Omladina i njena književnost (1848—1871)

__ духа, она јесте и остаје вазда млађахна

320 ЈОВАН СБЕРЛИЋ

оловних стихова из народних песама, тешко је од ) њих разликовати.) Змај даје неколико пебама у | народном духу, које су толико народнога карактера,

да се као народне у народу певају, и у старости својој он ће се готово искључиво одати више мање срећним имитацијама народних песама. Цела поезија Јована Сундечића тако је народска, да је често тешко и узети је за уметничку.

И велики производи страних књижевности, и то још рано, преводе се у народном стиху. Сам Јован Хаџић, још 1896, преводи Енеиду „по начину јуначки србски песама“, а исте године и Хорација „размером народњи наши песама.“ Исто тако Испдор Стојановић 1888 преводи Хорација „по кроју народних сербских песама.“ Око 1840 Његош је тако преводио Илијаду; исто то чини и Лаза Костић у Србском Летопису за 1858 годину. 1860 Аца Поповић Зуб тако преводи Бајроновога Лару и Баура и Шекспировога, Венуса. и Адониса (1869), а 1864 Дамјан Павловић Гетеова Торквата Таса.

Али од свих песника тога времена нико није ишао даље на том путу понарођавања, поезије од Јоксима Новића Оточанина. Тај бивши јенски студенат, родом Личанин, био је од расе Филипа Вишњића и Тешана Подруговића, и пуних петнаест | Година провео је по Босни, Херцеговини, брдима а

') У Босанској Вили за 1888 пише он: „Народна пјесма наш према садањијем потребама пашега народнога живота нека би и не 6 д идвалом ненадмашне пјесничке вјештине: ведрином својијех мисли. дуби ном својега осјећања, крјепошћу и особином својега. реног иј г

и лијепа, љеп