Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 2

ново-пазарског санџака, око Дурмитора, Пирлитора, Кома, са чобанима и хајдуцима, ту проучио најчистији народни живот и језик из прве руке, на самоме извору, и толико успео да је одиста могао певати као што херцеговачки брђани певају. Његова Лазарица отворила је цео низ његових спевова у чисто народном духу, неколико хиљада, стихова које је тешко разликовати од народних песама новијег постанка. Исто тако, црногорски велики војвода Мирко Петровић издао је 1864 Јуначки споменик, упјесме о најновијим турскоцрногорским бојевима.“ А око 1867, листови су често публиковали песме у народном духу, које је о сувременим политичким догађајима певао прногорски изгнаник, капетан Саво Мартиновић. Шесветих година листови више но икада дају места. збиркама народних песама, и Вила се на рочито у томе одликује. Из тога су доба неколико познатијих збирки народних песама, нарочито Богољуба Петрановића из Босне и Херцеговине. Наши романтичари почињу ценити симболичнога, гуслара као западни романтичари скалде, бардеи друидеј) Како вели Јаков Игњатовић“), „душевну огромност српскога народа“ ништа, боље не представља него гусле. „Да немаш ништа, вели он Орбину, да си го наг, пјесма ће ти пасош бити по свијету, и нећеш поред све невоље зажељети да будеш друго што, него што јеси“, и »док је једног слепца — једни гусала, Српство пропасти не може.“ Када је дете запитало Змајевог Гуслара

5) 1866, у Српском Летопису, Лава Костић преводи песму Томе Мура Мттатароу, са Гуслар-момче. ! 2) Џутник, 1862, Један слепам ОМЛАДИНА ПО ЊЕНА Књижевност 21