Omladina i njena književnost (1848—1871)
322 ЈОВАН СКЕРЛИЋ
што је са сузним очима целивао гусле, он је од-_ Е говорио: 5
Ти не схваташ, Српче мало, Ми старији знамо,
Кад одрастеш, кад размислиш_ — Кашће ти се само. —
Тада се ствара поетска легенда како ву гусле спасле српски народ, и Змај пева у Песми о песми:
Хај, што Србин јоште живи, Крај свих зала,
Песма га је очувала, Њојзи хвала!
Један од познатијих омладинаца, Тоша Недељковић, пише у Матици: уПојезија гусларска, која је пре истицала из народнога живота, постала је сада извор томе животу; оне песме које је цео народ изрицао на гусларева уста, текле су некад као потоком у коме је дух народни жуборио, а сад су
се уставиле као језеро, на које требаш да се навезеш, па да видиш како се у њему огледа дух народни као у огледалу.) Омладинске беседе п0– чињу песмом уз гусле, и то доводи до суза и једања осетљиве душе слушалаца. Добар Србин је обавезан да зна на памет бар неколико народних Песама; у колико их више зна у толико је већ родољуб; чије је памћење довољно за равдужен; Женидбу Максима Црнојевића, тај се наводи к узор родољубља. Листови и говорници неуморно препоручују »бестри тен а баци из