Omladina i njena književnost (1848—1871)

69 САО

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 52.

»туђинске романџије«“ који трују чисте српске душе, па да лежу и устају са народним песмама, да као молитву читају и говоре Косовку Девојку и Смрт Мајке Југовића.

Као што је Аксаков тражио чисто руски дух у билинама, тако и Омладина не само да изводи из народних песама естетику и етику, но и практичну политику, па и саму религију. Она лепа реч старе Јевросимв: „Сине Марко, једини у мајке...“, наводи се сваки час, у новинама и књижевним листовима, најомладинским скушиштинама, на политичким зборовима, у обичном разговору, она се ставља као етички идеал сваком добром Србину. Владимир Јовановић, у једном свом популарном спису“), све могуће човечанске и националне врлине изводи из српских народних песама, и цео састав је мозаик од навода из целе народне поезије. Један заузимљив и виђен омладинац, Ђорђе Звекић, у својој дидактично-патриотској причи Наша сестра Милка) посвећеној „нашим кикиндским сестрама по Душану и Милошу“, тражи да се васпитање младих девојака српских врши „по узорима из дивних народних песама.“ Идеална Српкиња, „наша сестра Милка“, уније учила клавира — али је зато створила себи музике у срцу; она је нашла себи „боне« и »гувернанте« у српским народним песмама... Ти узори, то су Јевросима мајка, која своме сину саветује да му је боље изгубити главу него своју изгубити душу; то је она идеална Југовића Мајка, то је Милица дугих трепавица, која гледа у зелену траву, јер није „вила да гони облаке, но девојка да гледа преда се!“

РА М

Орбин ' Орбгиња, такви какви су. Матица, 1861—1868 - динска ваједница, 1861.

ОДЕ