Omladina i njena književnost (1848—1871)

50 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Са тим тражењем и налажењем свега што се хтело у народним песмама нико није даље ишао од Лазе Костића, који је волео да одигра улогу оригиналног мислиоца васцеле Омладине и Српства. 1867 године држао је он у Новом Саду предавање Основа за српску дивину комедију. ) После ошштих похвала Дантеа, чија се шестогодишњица. 1865 свечано била прославила, он се жали како образовани п књижевни свет мало зна за једног од највећих песника свију времена, а то је српеки народ. „У нстом том образованом свету, у коме се толико слави неумрло име умрлог једног човека не зна можда ни десети за име живог једног народа, народа српског, а камо ли за пропаст негдашње славе му, а камо ли за ускрсење му, а камо ли за живо уздање његово: у будућност.“ А тај српски народ има неоцењиво благо у својој народној књижевности. Поред осталих богатства, он има једну „душевну драгоцен,“ која, ако се не може ставити на исту меру са Божанственом Комедијом, »чедом умља Дантова“, а опо је бар материал за једно исто тако узор-дело. Тај неуглачани алем камен, кога чува српска народна душа, јесте народна песма Огњена Марија у паклу, иста она песма ва коју се данас зна да је дошла из апокрифне богомилске књижевности, која нема никакве везе са „народном душом.“ Но убрат Лази Костићу“ то није ништа сметало да извезе тако поетски вез о поетским способностима српског народа, о његовом великом смислу за највшшу естетику, да је после | завршенога предавања један старији „брат « пришао _ равбарушеном говорнику, ПоБубНа 1 У ознојено |

ђ) Матица, 1867.