Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 29

чело п благословио га: „Њив и здрав био синовче! Баш ти хвала, што нам тако лепо каза !<

У очима Лазе Костића, народна поезија не само да је ствар највиших поетских надахнућа и књижевних емоција, њој је досуђено и да замени религију. У своме јавном предавању у Новом Саду 97 августа 1867, он тражи да народна поезија замени црквену веру и побожност. Села, беседе позориште имају да замене цркву, али само, упод извесним околностима, и за извесну врсту људи.“ Није ли сам Христос рекао да је он тамо где се тројица верних састану% „Христово јеванђеље долави из књиге у срце, народно јеванђеље, и то треба. да га сусрета, долази из срдаца у књиге.“ Суштина тога „народног јеванђеља“, по евангелисту Лави Костићу, налази се у народним песмама. То је „наша народна библија“: у њој се сусреће јеванђеље књиге са јеванђељем срца, јеванђеље црквено са јеванђељем народним. -

Једна од најкраснијих глава тога „Српског Еванђеља“ јесте неупоредива песма о Косовци Девојци. Ту је идеал »„девичанства и женства“, ту је на највиши поетски начин исказано како Србин равумева позив српске жене у тешким тренуцима. Као шта жене мироносице иду да укажу последњу почаст распетоме Богочовеку на Голготи, исто тако дична српска Косовка Девојка иде да вида ране »распетоме СОрпству на Голготи,“

Даница, која је тада била под утицајем клерикала, плахо се наљутила на ту поетску бласфемију. Целе 1867 и 1868 била је полемика око Костићевог „Орпског Еванђеља“, које је за противнике Омладине било „пуста Фравеологија“ „дрвкост“,

„сујетна тежња за новим идејама“. Строго пра-