Omladina i njena književnost (1848—1871)

330 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Ако ли лепше што пером написа Нег што је бака изрекла крезуба Србски то није.

А Павле Стаматовић, 1831, тврди да је народни језик „искварен сербски (согтгирфа зегћаса)<“, и буни се против саме помисли да, »„славенствованије пз области Јадра у Турској“ постане српски књижевни језик, уверен да „код Сербаља не може онај нпКада способан бити књигу написати, који славенски совершено граматически незна.“ ') Али било је и других и крупнијих разлога, који једини могу објаснити зашто су и умни људи и слободни духови, као Његош и Јован "Ст. Поповић, _ одсудно били против реформе.

Главни разлог, који се није смео сувише истицати, био је верски и политички. Код Срба све још није било заборавило на верска гоњења у ХУШ веку, и знало се да није легао прозелитизам католичке цркве, која је Ессјеза тибатв у првоме реду. Аустријске власти прогониле су „руску азбуку“ код Орба као и код Русина. Упрошћавати азбуку, одвајати се од старословенског и руског језика изгледало је великом делу Срба издавати своју веру пи народност; унети латинску јоту изгледало им је учинити први пролом на ћирилици, _ прву етапу ка „пошокчавању.“ Њима је био сав | њив онај велики утицај који је Копитар имао на Вука, Копитар „Словенски Мефистофелес«“, како га је навивао Шафарик, за кога се знало да је добар аустријанац и још бољи католик, и чија идеја »љустро- славизма«“ била је истаћи католичко и аустријско словенство на супрот руском и пр