Omladina i njena književnost (1848—1871)

о са со

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

невоља са старима |: „Сваки раздор међу нама око језика и правописа од штете је велике. Чувајмо га ве добро. Ако би ко желео, томе није време докле. год не надвладамо... Ја бих желео да се у правопис наш не дира још за дуго, него да тражимо и тумачимо праве законе својега језика,““) У истом смислу и Милица Стојадиновић Србкиња пева у рђавим стиховима:

Тамо с' сунце роди, зађе, При старом нас вече нађе, Један Јоту, други Јера

Из књижевства нашег тера

Али нешто сасвим треће Терат' је од ползе веће, То је браћо мрак душевни Који нам је јад чемерни“)

'Око 1860 било се дошло до извеснога мира и сношљивости. Али одлучна и пуна победа новога, правописа дошла је са политичким променама иу Србији и у Аустро-Угарској, а нарочито упадом плодног и снажног младог поколења, које је за кратко време све заузело у књижевности, науци и јавном животу. 1859 године малогоспођинска, скушштина у Србији, где су млади либерали имали великог утицаја, предложила је влади да се дигне забрана са. новога правописа. Попечитељ просвете Димитрије Матић решава 31 октобра 1859 уда се укину предпоменуте забране, по којима се не могу у Србији печатати нити у Србију уносити ЊЕ

ПА ин „Тован Ђорђевић. Браптово Коло, 1901, стр. 829—880. 2) Три Ламимићева писма Јовању Ворђезићу, Коло, 1908, књ, ТУ, "стр. 605. 3) Милица Стојадиновић-Орбкиња; Џесме, књ. П, стр. АБ. Земун, 1855. 225